Preko 95% ljudi prestane da se bavi sportom pre četrdesete. Objašnjavamo zašto fizička aktivnost u odraslom dobu nije sport i kako se dozira kada postoje pridružene bolesti.
Fizička aktivnost u odraslom dobu pre svega ima zdravstveno-preventivni karakter. Medicinski karakter te aktivnosti važno je naglasiti zbog mogućeg prisustva komorbiditeta — pridruženih hroničnih bolesti. Preventivni karakter je jednako važan, jer zdravstveni profesionalac koji se bavi rehabilitacijom lako prepoznaje odrednice koje pogoduju razvoju novih koštano-zglobnih i drugih oboljenja.
Aktivnost nije isto što i sport
Fizička aktivnost u odraslom dobu često se poredi sa sportskom, a ponekad se tako i sprovodi. To je greška: takmičarska aktivnost postavlja visok neuromotorni zahtev pred odraslu osobu i može biti stresna, pa i zdravstveno ugrožavajuća.
Tri perioda odraslog doba
- Rano — od 20. do 40. godine
- Srednje — od 40. do 60. godine
- Kasno — od 60. do 80. godine
Već u ranom odraslom dobu više od 95% populacije prestaje da se bavi sportskim aktivnostima i postepeno prelazi u sedenterni životni stil. Sedenterni stil, odnosno hipokinezija, prepoznat je kao faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Fizička aktivnost u odraslom dobu treba da bude umerena i individualno prilagođena — usklađena sa kardiorespiratornim, neuromotornim i psihološkim kapacitetom svake osobe.
Šta se mora uzeti u obzir
Doziranje se usklađuje sa prisustvom drugih oboljenja i medicinskih stanja: bolom u koštano-zglobnom sistemu, poremećajima u funkciji srca i disajnih organa, poremećajima endokrinog i drugih sistema.
Kako to izgleda kod nas
U Pro Fizio ambulanti razvili smo grupne i individualne programe fizičke aktivnosti. Vežbači se prvo medicinski i funkcionalno pregledaju, pa se postavljaju parametri za doziranje. Sam proces vežbanja vođen je i nadziran od strane specijalista fizioterapije.
Šta se dobija
- Smanjenje bola u koštano-zglobnom sistemu
- Povećanje opšteg radnog kapaciteta
- Korekcija telesne mase i funkcije drugih organskih sistema
- Bolje raspoloženje — vežbanje utiče na nervni sistem i lučenje hormona sreće
Naš tim je obučen da prepozna rane faze razvoja degenerativnih i drugih oboljenja koštano-zglobnog, ali i drugih sistema, pa se može reagovati na vreme i sprečiti njihov razvoj.
Uključivanje u programe fizičke aktivnosti često je produžena terapijska ruka: pacijentima kojima je sanirana bolna faza — na primer kod gonartroze ili bola u leđima i kuku — omogućava povratak u aktivan životni stil.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara ili fizioterapeuta. Za procenu vašeg konkretnog stanja zakažite pregled.
