Diskushernija
Diskushernija – Stanje koje nastaje usled povrede ili oštećenja jednog ili više diskusa u smislu prekida kontinuiteta čvrste opne i migracije mekanog jezgra u okolnu sredinu. Diskushernija može i ne mora izazivati neurološke simptome.
Diskushernija – Anatomija
Koštano zglobni sistem kičme obuhvata 32 kičmena pršljena i 32 nivoa međupršljenskuh zglobova podeljena u prednji i zadnji red.
Prednji red kičmenih zglobova čine tela kičmenih pršljenova koja su spojena zglobovima u vidu diskusa.
Zadnji red kičmenih zglobova čine parni fasetni zglobovi.
Zglob prednjeg reda – diskus, je sastavljen iz čvrste umereno elastične opne i mekanog, želatinoznog jezgra.
Možemo ga posmatrati kao hidrostatski sistem široke noseće površine, što mu omogućava da trpi veliko opterećenje a u isto vreme da ima i širok obim pokreta.
Ukupan obim pokreta kičme predstavlja zbir pokreta u 25 nivoa kičmenih zglobova jer su preostalih 7 ili nepokretni ili statički neznačajni.
Kičmeni stub je kompleksan i robustan sistem, visoke pokretljivosti i izdržljivoti.
Mreža ligamenata, kičmene krivine, međupšljenski zglobni prostori su elementi, aktivni stabilizatori u vidu dubokih mišića čine ovaj sistem jedinstvenim.
Diskushernija – Patofiziologija
Dikushernija – prolaps mekanog jezgra diska kroz oštećenu čvrst ovojnicu (kapsulu).
Mekano jezgro koje je izašlo van svog
fiziološkog položaja može mehanički ugroziti okolno tkivo.
Kada dođe do kontakta mekanog jezgra sa nervnim strukturama pored bola, dolazi i do pojave neurogenih simptoma.
Funkcionalno – Oštećeni diskus, gubi svoje zglobne osobine.
Njegovu funkciju preuzimaju drugi diskusi koji, zbog ispada jednog diskusa u redu sada i sami trpe povećano opterećenje.
Povredu jednog diskusa potrebno je posmatrati kao narušenu funkciju celokupnog kičmenog stuba i u tom smeru je potrebno i voditi lečenje.
Diskushernija narušava fiziološku funkciju pogođenog kičmenog segmenta ali i svih drugih segmenata koji se nalaze iznad povređenog nivoa.
Diskushernija simptomi:
- Jak bol u povređenoj regiji (vrat, lumbalni deo kičme)
- Povišen tonus paravertebralne muskulature,
- Ograničena pokretljivost telesnog segmenta
- Prinudni položaj telesnog segmenta
- Pojačanje bola pri kijanju i kašljanju
- u slučaju kompromitacije nervnog korena bol se širi niz ruku ili nogu.
- drugi nespecifični/individualni odgovor/simptomi
Diskushernija – Lečenje
Lečenje diskushernije zahteva multidisciplinarni pristup. U zavisnosti od objektivnog nalaza indikovano lečenje može biti neoperativno ili operativno.
Operativno lečenje
Operativno lečenje podrazumeva hirušku intervenciju u smislu redukcije iscurelog sadržaja diska ili proširivanja koštanog kanala kako bi se oslobodio dodatni prostor za prolazak nervnog kolena uprkos prisutnom sadržaju. U modernije operativne tehnike ulazi i zamena diska ostosintetskim materijhalom koji u potpunosti u biomehaničkom smislu zamnjuje funkciju prirodnog diskusa. Minimalno invazivne endoskopske tehnike operativnog lečenja su takođe prisutne.
Indikacijen za operativno lečenje:
- neurološki ispad u smislu gubitka aktivne kontrole segment ili celog ekstremiteta.
- neurološki ispad u smislu otežane kontrole mokrenja.
- neurološki ispad u smislu jakog bola koji kompromituje spavanje i druge osnovne dnevne aktivnosti.
- ako su iscrpljeni drugi modaliteti lečenja.
Neoperativno lečenje diskushernije
Za cilj ima oporavak funkcije kičmenog segmenta, stabilizaciju neuromotorne kontrole dela tela (vrata ili trupa) u kom je došlo do povrede diskusa. Odluku o neoperativnol lečenju treba da donese pacijent posle sagledavanja svih pozitivnih i negativnih aspekata istog.
Neoperativno lečenje diskus hernije zahteva vreme i posvećenost kako medicinskog tima tako i pacijenta.
Edukacija pacijenta o sopstvenom stanju, planu lečenja, očekivanom ishodu, pored svih medicinskih postulata predstavljaju prvu i najvažniju stepenicu u lečenju diskushernije.
Sa aspekta fizioterapije pored edukacije, obuke pacijenta zaštitnim položajima i pokretima potrebno je uvesti pacijent u fazu kontrole bola i razumevanja stanja.
Upotrebom analgetskih i antiinflamatornih agenasa potrebno je postepeno podržati uspostavljanje kontrole bola.
Terapija bola je važna posebno u prvoj, akutnoj fazi diskushernije.
Sama terapija bola treba da bude praćena mirovanjem u rasteretnom položaju i izbegavanjem provokativne aktivnosti. Provokativne aktivnosti – aktivnosti koje izazivaju bol kontrolišu se šemama zaštitnih položaja i pokreta. Ukoliko se ne prate ova uputstva dolazi do smenjene efikasnosti lekova i moguće pojave hroničnog bola što je jedna od čestih komplikacija diskushernije.
- kontrola bola
- izbegavanje provokativne aktivnosti
- fizikalna terapija
- spinalna trakcija
- kineziterapija
- usvajanje rasteretnih šema pokreta
Spinalna trakcija
Spinalna trakcija je jedna od metoda koja se može koristiti u akutnoj fazi za kontrolu bola. U kasnijim fazama u kojima spinalna trakcija se koristi za promociju zarastanja diska i bolji funkcionalni oporavak. Tehnikom spinalne trakcije, dolazi do dekompresije, rasterećenja diskusa, dolazi do povlačenja iscurelog sadržaja prema jezgru diskusa. Dolazi do smanjenja pritiska na nervni koren, pa se i neurološki simptomi smanjuju.
Kineziterapija
Kineziterapija jeste glavna, najpotentnija metoda za tretman diskushernije. Kineziterapija se primenjuje od najranije akutne faze, naravno na strogo predviđen način. Kasnije kineziterapija poprima svoj drugi oblik kojim se stimuliše kvalitetnija kontrola trupa.
Kineziterapijskim procedurama omogućava se trajno rasterećenje povređenog diskusa i daje mu se mogućnost da zaraste.
Na ovaj način otvara se mogućnost oštećenom disku da zaraste i da ponovo barem delimično preuzme svoju funkciju i rastereti druge kičmene zglobove.
Lečenje diskus hernije je proces koji traje, sva navodna brza, nemedicinska rešenja, dugoročno dovode do nastavka ubrzanog propadanja kičmenog stuba i novih povreda.
Napredne tehnike lečenja diskushernije
Ove tehnike odnose se na primenu autolognih faktora rasta koji se injekciono aplikuju u regiju oko povređenog diskusa i nervnog korena. Intervenciju obavlja nurohirurg. Cilj intervencije je stimulacija zarastanja povređenih struktura diskalnog prstena i očuvanje funkcije nervnog korenba ukoliko je kompromitivana.
Faktori rasta koji se ispuste iz dtombocitne i leukocitne loze pojačavanju ukupnu kaskadu zaceljenja, diskalni prsten ubrzano zarasta i sa kvalitetnim ožilkom. Pomenuti faktori rasta pokazuju i neurostimulativni efekat, tako da ukoliko je nervno tkivo otečeno ili na bilo koji drugi način kompromitovano, posle aplikacije dolazi do ubrzane regeneracije i oporavka funkcije ovog tkiva.
Primenu faktora rasta važno je planirati u sklopu ukupnog rehabilitacionog procesa. Da bi rezultati stvarno bili dobri i da bi diskus zarastao u skladu sa očekivanjima potrebno je ostvariti adekvatne neuromotoriče uslove. Ovi uslovi se postižu dobro planiranom fiziklanom i kineziterapijom.
U našoj zemlji ove tehnike se relativno retko primenjuju zbog opšteg nepoznavanja efekata dok su u svetu već na nivou standardnih protokola.
Dugo smo ali se o mogućnostima saradnje sa nekom od osiguravajućih kuća koje u svojoj ponudi imaju zdravstveno osiguranje.
Pouzdanost, profesionalnost i dostupnost i briga o pacijentu su vrednosti koje poštujemo, zato smo izabrali:
Naše usluge su dostupnije uz saradnju sa kompanijama koje poštuju iste vrednosti kao mi.