PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENT – Struktura kolena koja spada u unutrašnje elemente, pasivne stabilizatore kolena. Građa odgovara građi drugih ligamentarnih struktura ali ipak malo kompleksnija. Sastavljen je od dve celine. Prednje, senzorne, koja je tanja, elastičnij, vaskularizovana i inervisana. Zadnje stabilizacione, koja je široka i čvrsta, manje elsatična.
Povreda prednjeg ukrštenog ligamenta spada u teške funkcionalne ispade kolena. Koleno gubi svoju prednje-zadnju stabilnost i čvrstu osovinu rotacije.
Najčešći mehanizam povrede opisuje se kao rotacija nadkolenice u odnosu na podkolenicu dok je oslonac na stopalu iste noge. Postoje i drugi mehanizmi ove povrede.
Povredu pacijenti opisuju kao iščašenje kolena pri kom su čuli ili osetili da je „nešto puklo“. Otok kolena se razvija brzo, u prva 24 sata. Povređena osoba može da hoda ali oseća nesigurnost u kolenu pri osloncu na povređenu nogu.
Dijagnostika
Povreda se dijagnostikuje ortopedskim kliničkim pregledom i potvrđuje magnetnom rezonancom. Specifični ortopedski testovi koji su pozitivni kod ove povrede su Prednja fioka, Lachmanov test i Lilov test.
Lečenje
Operativno ili neoperativnu opciju lečenja indikuje ortoped. Indikacija je zasnovana na više elemenata, uzrast/starosna dob, pretežna aktivnost, druga oboljenja i sl.
Inicijalni rehabilitacioni tretman ima za cilj redukciju otoka kolena i uspostavljanje osnovne motorne kontrole kolena. U slučaju odluke o operativnom lečenju ova faza predstavlja fazu – preoperativne pripreme.
Preoperativna priprema je često zapostavljena u značajno utiče na ukupni rezultat lečenja.
Postoperativna rehabilitacija – prednji ukršteni ligament
Postoji nekoliko autorizovanih tehnika postoperativne rehabilitacije rekonstrukcije prednjeg ukrštenog ligamenta. Najpoznatije su program po Vilku i Program po Kavanou
Svaki program mora da prati faze ligamentizacije ugrađenog grafta.
Prva faza“ (nedelja 1. -2.)
Usmerena je na redukciju postoperativnog otoka i umanjene bola. Upotrebljavaju se aniinflamatorni i analgetski fizikalni agensi. Izometričke vežbe i elektrostimulacija nadkolene muskulature indikovane su u ranoj fazi.
Druga faza“ (nedelja 2.-4.)
Predviđeno je povećanje intenziteta kineziterapije u smislu vežbi sa rogrezivnim opterećenjem i vežbi za povećanje obima pokreta.
Treća fazа“ (nedelja 4.-6.)
Predviđen je nastavak intenziviranja kineziterapije i do kraja šeste nedelje se očekuje uspostavljanje punog obima pokreta.
Četvrta faza“ (nedelja 5. – 12.)
Predviđeno je ujednačavanje grube mišićne snage fleksora i ekstenzora kolena kao i uspostavljanje simetričnosti u obimima nadkolene i podkolene muskulature između povređene i nepovređene noge.
Posle ove faze potrebno je nastaviti sa uvežbavanjem kompleksnijih motornih zadataka, ali tek pošto su ispunjeni svi uslovi četvrte faze:
- Pun obim pokreta kolena, posebno maksimalne ekstenzije (simetrična hiperekstenzija),
- Razlika u obimima nadkolene i podkolene muskulature mora da bude manja od 10%
Odluku o vraćanju u sportske aktivnosti donosi ortoped – operator.
Postoje različiti fukcionalni testovi i šeme testiranja funkcije, na osnovu kojih bi trebalo da se donese odluka o vraćanju u sportsku aktivnost. Ipak važno je znati da pouzdanost ovih testova pri naučnim istraživanjima nije potvrđena.
U našoj ambulanti oslanjamo se na antropometrijski pregled, testiranje obima pokreta, čučnja, polučučnja na jednoj nozi, a pacijentima savetujemo i izokinetičko testiranje.
Zaključak:
U rehabilitaciji prednjeg ukrštenog ligamenta ne treba žuriti. Potrebno je stimulisati nuromotornu aktivnost kolena ali i sačekati da se ista zaista i dogodi. Istraživanja su pokazala da sportisti koji se vrate na teren za manje od devet meseci postoperativno imaju dvostruko pa i trostruko veću šansu za ponovnom povredom istog kolena.